Tuesday, May 24, 2016

Srpsko srednjovekovno pečatno prstenje - Serbian Medieval Signet Rings

>>> Богатој традицији израде накита на овим просторима можемо придружити и печатно прстење, изузетне израде и декоративности. Печатно прстење је иначе играло важну улогу током историје, а та улога није била само декоративна. Оно је указивало и на статус у друштвеним круговима. Начин на који се развијало указује да је оно одувек било резултат жеље за препознавањем и идентификацијом. Важни људи, попут владара, племства, поглавара црквених институција, итд. уместо потписа, радије су документа и пошиљке важне садржине верификовали печатним прстењем. Прстен би се утиснуо у врућ восак или мекану глину и тиме би се формирао препознатљив отисак који је имао важност званичног печата. Њиме се могло печатити све, од докумената, ћупова и пошиљки са различитим садржајима, преко улазних врата до гробница. Ако би неко тражио доказ да је важна пошиљка аутентична, ту је био отисак печатног прстена који је указивао на то ко је пошиљилац. Садржина није могла да се отвара, а да се отсиак при том не оштети. На тај начин је пошиљка била и боље заштићена. Прстење је зато увек имало препознатљиве ознаке, а то су  најчешће били фамилијарни грбови. Овакво прстење може да буни јер се, рецимо,  слова често читају наопачке. Мећутим, била је пракса да се знак/грб гравира као одраз на огледалу, како би се на печатном воску указала исправна слика.  Симболика печатног прстења је изузетно богата и њеном тумачењу би се могао посветитио један посебан пост. Овом приликом биће представљено печатно прстење српских земаља кроз призму хералдике, из пера хералдичког истраживача, а ја слободно могу рећи и стручњака, Бранка Тодоровића :).

>>> <<<




Хералдика прстена у српским земљама од почетка XIV века до њиховог пада под османску власт

Аутор текста: Бранко Тодоровић

>>> Хералдика као дисциплина у српским земљама корене свог развоја везује за почетак XIV века, када под утицајем суседних земаља Краљевине Угарске и Млетачке Републике, на наше просторе продиру и први хералдички утицаји.

Угарска хералдика, која вуче своје корене из старије хералдике немачких земаља, утицаће на просторе који су више били оријентисани ка унутрашњости континента, пре свега Србија и Босна, док ће хералдичке традиције Млетачке утицати на појаву хералдике у Приморју, односно у Војводству од Светога Саве, Дубровнику и Зети.