Tuesday, May 24, 2016

Srpsko srednjovekovno pečatno prstenje - Serbian Medieval Signet Rings

>>> Богатој традицији израде накита на овим просторима можемо придружити и печатно прстење, изузетне израде и декоративности. Печатно прстење је иначе играло важну улогу током историје, а та улога није била само декоративна. Оно је указивало и на статус у друштвеним круговима. Начин на који се развијало указује да је оно одувек било резултат жеље за препознавањем и идентификацијом. Важни људи, попут владара, племства, поглавара црквених институција, итд. уместо потписа, радије су документа и пошиљке важне садржине верификовали печатним прстењем. Прстен би се утиснуо у врућ восак или мекану глину и тиме би се формирао препознатљив отисак који је имао важност званичног печата. Њиме се могло печатити све, од докумената, ћупова и пошиљки са различитим садржајима, преко улазних врата до гробница. Ако би неко тражио доказ да је важна пошиљка аутентична, ту је био отисак печатног прстена који је указивао на то ко је пошиљилац. Садржина није могла да се отвара, а да се отсиак при том не оштети. На тај начин је пошиљка била и боље заштићена. Прстење је зато увек имало препознатљиве ознаке, а то су  најчешће били фамилијарни грбови. Овакво прстење може да буни јер се, рецимо,  слова често читају наопачке. Мећутим, била је пракса да се знак/грб гравира као одраз на огледалу, како би се на печатном воску указала исправна слика.  Симболика печатног прстења је изузетно богата и њеном тумачењу би се могао посветитио један посебан пост. Овом приликом биће представљено печатно прстење српских земаља кроз призму хералдике, из пера хералдичког истраживача, а ја слободно могу рећи и стручњака, Бранка Тодоровића :).

>>> <<<




Хералдика прстена у српским земљама од почетка XIV века до њиховог пада под османску власт

Аутор текста: Бранко Тодоровић

>>> Хералдика као дисциплина у српским земљама корене свог развоја везује за почетак XIV века, када под утицајем суседних земаља Краљевине Угарске и Млетачке Републике, на наше просторе продиру и први хералдички утицаји.

Угарска хералдика, која вуче своје корене из старије хералдике немачких земаља, утицаће на просторе који су више били оријентисани ка унутрашњости континента, пре свега Србија и Босна, док ће хералдичке традиције Млетачке утицати на појаву хералдике у Приморју, односно у Војводству од Светога Саве, Дубровнику и Зети.


Предхералдичко време у српским земаљама оставило је богато симболичко наслеђе, које ће доласком хералдике добити и свој хералдички облик и постати део српске средњовековне баштине. Ту пре свега говоримо о симболима који се можда у најлепшој форми јављају управо на накиту, а пре свега на печатном прстењу као његовом репрезентативном делу, па тако још од XII века срећемо прстење са мотивима крста, звезде, цвета, орла, крила, вука, лава, змаја, грифона, анђела, итд.

Ове мотиве од почетка XIV века на прстењу срећемо и у њиховој хералдичкој форми, а коју срећемо у два облика, као фрагметиране и као потпуне грбове. Под појмом фрагметнираних грбова подразумевамо посебно приказане челенке (са или без кациге) и посебно приказане штитове са хералдичким мотивима. Док под појмом пуних хералдичких знамења подразумевамо грбове на којима су спојена оба његова саставна дела, и штит и челенка (са или без кациге).

Фрагметнарне представе грбова на прстењу у Србији срећемо од времена владавине цара Душана, док такве представе у Босни срећемо од времена бановања Стефана II Котроманића.

Примере фрагментарних представа грбова можемо видети на сребрном прстену с краја XIV века, на ком је приказана кацига (helmet) са челенком  (crest) у виду бивољих рогова (Историјски музеј Србије, инв. бр. 307); 

>>> на златном прстену из прве половине XV века, на ком је приказана кацига са вучјом главом у челенци (Народни музеј у Београду, инв. бр. 2170); 

>>> или кад су у питању фрагментиране представе са штитовима, онда прстен из XV века, на ком је приказан расцепљени (party per pale) хералдички штит са бордуром (bordure), али без јасно видљивог мотива у првом пољу, док је друго раздељено пет пута (party per fess) (збирка Н. Митрића);

>>> златни прстен челника Градислава из средине XIV века, на ком је на косо подељеном штиту (party per bend sinister), у горњем пољу лав у пролазу (lion passant), а у доњем две траке (bend sinister) (НМБ, инв. бр. 5561); 

>>> позлаћени сребрни прстен из прве половине XV века из Новог Брда, ромбиран (fusilly) између две пруге (fess) (НМБ, инв. бр. 3646); 
>>> прстен са грбом посутим тачкама (МПУ, инв. бр. 3279);
>>> прстен са грбом на ком је крин између два месецолика мотива (МПУ, инв. бр. 4403)

 >>> - сличан овом је и прстен из збирке Музеја Славоније у Осијеку, на коме је приказан крин између месеца и звезде (МСО, инв. бр. 155417).
>>> Док у прстење са потпуним грбовима срећемо од краја XIV века, па кроз цео XV века до пада свих српских земаља под османску власт.

Ту рецимо спадају сребрни прстен са пропетим грифоном (griffin rampant) на штиту и челенци, која извире из тролисне круне постављене на турнирски шлем (НМБ, инв. бр. 1907);

>>> сребрни прстен пронађен у Јањеву, датиран у почетак XV века, на ком видимо стуб (pale) на штиту, а главу змаја у челенци, која се издиже из шлема (НМБ, инв. бр. 2525);

>>> прстен са не баш најјаснијом представом потпуног грба из збирке Музеја примерење уметности у Београду, на ком у штиту видимо мотив налик на коњску ногу (?), док је у челенци израстајући пропети грифон или змај (demi griffin or dragon rampant) (МПУ, инв. бр. 4949); 
>>> позлаћени сребрни прстен с почетка XV века, познат као Моимиров прстен, на ком видимо мотив сличан мотиву на грбу Санковића, док је у челенци израстајући пропети вук (demi wolf rampant) (НМБ, инв. бр. 1422), 

>>> или потпуни грб на прстену из збирке Земаљског музеја у Сарајеву, на ком видимо ружу (rose) у штиту, а израстајућег пропетог грифона или змаја (demi griffin or dragon rampant) у челенци (ЗМС, инв. бр. 620); 

>>> прстен из исте збирке, али недовољно јасан да прочитамо детаље (ЗМС, инв. бр. 2479),

>>> прстен са бивољим роговима у челенци, али нејасног мотива на штиту (НМБ, инв. бр. 5045) – овде није згорег обратити пажњу пажњу на круцифиони мотив у челенци,  који подсећа на перјаницу а која је у средњовековној српској хералдици чест мотив; 
>>> сребрни прстен са расеченим штитом (party per bend) у ком је прво поље мотив звезде, а друго месеца (crescent), док је у челенци орао (НМБ, инв. бр. 2479);

>>> сребрни прстен с краја XIV века, на ком није видљив садржај штита, али је у челенци препознатљив израстајући пропети вук (demi rampant wolf) (МПУ, инв. бр. 4398); 
>>> сребрни прстен с краја XIV века, на ком је такође приказано пуно хералдичко знамење, али са исувише упрошћеним хералдичким детаљима, па је прилично незахвално говорити о мотивима на њему (МПУ, инв. бр. 4401); 

>>> врло леп пример пуног грба је и златни прстен из XV века из колекције Алисе и Луја Коха, на коме имамо на штиту троструки конац (tripple ribband), у горњем пољу цвет, а у доњем три осмокраке звезде, у челенци лав у пролазу (lion passant) без кациге; 

>>> златни прстен протовестијара Трипе Буће из Археолошког музеја у Загребу, на ком имамо траку (bend) на штиту, а вука израстајућег пропетог у челенци (demi rampant wolf)(АМЗ, инв. бр. S-3380);

>>> на концу, можда и најлепши потпуни грб је онај из Дубровника, датиран у средину XV века, а на ком је приказано чудовиште виверн, и на штиту и у челенци (НМБ, инв. бр. 2530).
>>> Оно што на крају можемо рећи о хералдичким представама на прстењу српског средњег века, јесте да оне одговарају савременим хералдичким тенденцијама у земљама суседима, али неки мотиви попут пренаглашено присутних мотива вукова и змајева, како на прстењу тако и у другим историјским хералдичким изворима, говоре нам и о својеврсном предхришћанском наслеђу, које се сачувало код Срба и до позног средњег века, али управо та учесталост истих мотива, и неретко истих грбова код различитих грбоносаца, указују и на чињеницу да те представе као и сама хералдика у српским земљама тог времена нису биле толико ствар система и статуса, колико ствар моде која се тек повијала на овим просторима, а која ће бити насилу прекинута пропашћу српских земаља под налетом Османлија.

Ипак, оно мало властеле што је преживело то туробно време пре свега XV века, сачувало је започете хералдичке традиције и наставило их баштинити до свог изумирања или утапања у племићке кругове средњоевропских и медитеранских земаља у које су се раселили, а повезницу између хералдичког наслеђа средњег и новог века, па самим  тим и нашег средњовековног и нововековног племства, направиће племство сумњивог порекла, али веома амбициозно и апсолутно свесно културних домета средњовековних српских простора.

>>> <<<

Аутор текста, Бранко Тодоровић, је хералдички истраживач. Основна интересовања су му илирска хералдика и средњовековна српска хералдика. Аутор је неколико чланака на ове теме, који се могу погледати на страницама Друштва српских грбоносаца "Милош Обилић" http://www.heraldikasrbija.rs/

Искористила бих прилику да се захвалим Бранку, на труду да напише овакав један текст, као и да приложи фотографије из извора који су му били доступни. С обзиром да литература на ову тему није баш честа, а извори доступних фотографија у добрим резолуцијама још ређи, утолико је овај труд још вреднији јер представља покушај да се на једном месту, речју и сликом, а кроз призму хералдике, представе најрепрезентативнији примерци српског средњовековног печатног прстења. 

No comments:

Post a Comment