Thursday, August 8, 2013

Pre-Rafaeliti i revolucija u izgledu ženske kose - Preraphaelites: Revolution in woman's hair

Živimo u XXI veku i imamo slobodu da svoju kosu oblikujemo na način na koji želimo: dugačka ili kratka, kovrdžava ili ravna, farbana ili prirodna, dignuta u punđu ili konjski rep, puštena, uvezana u maramu ili ukrašena nekim od brojnih aksesoara namenjenim za kosu... Nekad sve ovo izmenjamo i toku jednog istog dana, ne razmišljajući previše o tom činu, rukovodeći se pre svega sopstvenim raspoloženjem ili prilikom koju zahteva određena situacija, svečana ili praktična. Čak i danas, kada posmatramo prizore sa slika pre-rafaelita, ženski likovi na njima izgledaju čudesno moderno. Ne vidimo u njima ništa previše neobično, sem okruženja, i pomalo setnih izraza lica, neuobičajenih za današnje vreme. Ali to je daleko od istine...
Sve do nedavno, na izgled ženske kose/frizure uticali su razni faktori: socijalni status, bračno stanje, starosno doba, pripadnost gradskoj ili ruralnoj sredini, itd. Čak i danas, u pojedinim delovima sveta, naročito u preostalim ruralnim sredinama i onim gde još uvek vlada plemensko uređenje, još uvek su prisutna neka od ovih pravila.

Ali šta je to što su pre-rafaeliti učinili, što bi se moglo smatrati prekretnicom na ovu temu? I ko su zapravo bili pre-rafaeliti?
Ukratko: Sredinom XIX veka, na početku vladavine kraljice Viktorije, englesko slikarstvo se previše zaglibilo u akademske konvencije i zapalo u neku vrstu kreativnog ćorsokaka. Reagujući protiv ovoga, tri mlada studenta Kraljevske Akademije, Hant, Mile i Roseti su osnovali Pre-Rafaelitsko Bratstvo. Njihov cilj je bio da stvore novi stil u slikarstvu, ne 
oslonjajući se više na Renesansu kao uzor, već pre na srednjovekovnu umetnost pre Rafaela, za koga su smatrali da je istinski bio originalan i slobodan. U tom smislu su pratili preporuke uticajnog viktorijanskog teoretičara, Džona Raskina. Njihove slike su bile vrlo živopisne, sa brojnim simbolima i literarnim referencama, ali i osetljive na prirodu i društvene teme.
Bratstvo nije dugo potrajalo, ali su njegove ideje nastavile da budu izvor inspiracije ensgleskoj avangardi u predstojecih pedeset godina. Nadolazeća generacija, kojom su dominirali Edvard Burn Džons i Vilijam Moris, primenili su pre-rafaelitske principe na 
dekor, nameštaj, ilustraciju knjiga, itd. Izvan Engleske, Burn Džons je bio taj koji je izvršio naročiti uticaj na ono što će kasnije, u umetnosti, biti poznato kao Simbolizam. Nešto više o ovome možete pročitati ovde http://www.museeorsay.fr/en/collections/overview/actualites/pre-raphaelism.html
 A šta je sa kosom? Pročitajte odlomak iz interesantnog članka posvećenom ovoj tematici http://thebeautifulnecessity.blogspot.com/2008/03/pre-raphaelite-tresses.html:

Pre-Rafaelitski uvojci

Zašto su Pre-Rafaeliti bili toliko fascinirani ženskom kosom? Odgovor je izgleda toliko 
očigledan...oduvek se smatralo da se u kosi krije snaga, još od biblijskih vremena, pa čak i pre. Ipak, dalje informacije o ulozi ženske kose u Viktorijanskom dobu, daju nam malo više uvida u to zašto je ženska kosa na slikama pre-rafaelita prikazana na tako romantičan i erotičan način. U biografiji o Fani Kornfort, autor Kristi Voker kaže: "Puštena kosa se retko viđala u Viktorijanskom društvu i imala je dve konotacije. Žensko dete je moglo nositi puštenu kosu, ali čim se počela smatrati ženom, a pre svega damom, striktna pravila su nalagala da se kosa mora dignuti i svezati. Videti ženu sa puštenom kosom bilo je zadovoljstvo rezervisano za njenog muža, i to isključivo u spavaćoj sobi. Nije slučajnost što se čin podizanja kose šnalama i ukosnicama, smatrao jednom vrstom "oblačenja" kose...Ovo svakako objašnjava, na Rosetijevim slikama,  učestalost scena na kojima žene češljaju ili razvezuju svoju kosu, sa pogledom uprtim u daljinu, baš kao na slici sa portretom Fani Kornfort. 

Autor En Holander, u svojoj knjizi " Videti kroz odeću", kaže:" Više nego u bilo kom drugom dobu ( pre-rafaelitska ) ženska kosa bila je veoma važna u devetnaestom veku...Sa neposrednim erotskim prizvucima i jakom vezom sa stvarnim životom, gusta i bujna ženska kosa bezbedno je prenela snažnu seksulanu poruku u atmosferi prenaglašene 
čednosti... Pre-rafaelitska kosa, kao i pre-rafaelitsko lice i telo, bili su jedni od istinski originalnih prizora koje je, kao svoj izum, iznedrila umetnost devetnaestog veka. Kovrdžava i teška stvar, koja uokviruje i senči lice, često je opisivana u raznim delima romantičarske literature. Nekoliko stihova, kao oni od Svinburna, kažu: 
" ...i zatamniće njegove oči sa uvojcima/ 
Naša Dama od Bola". Slični stihovi se mogu naći i u mnogim drugim tadašnjim delima.



Proučavajući ženske likove na slikama pre-rafaelita, posebno način na koji su slikali žensku kosu, zaključila sam da je i slikar Alfons Muha, koji se pominje u prethodnom postu, očigledno bio inspirisan i njima. Svi oni zajedno su, svakako, veliki izvori inspiracije i današnjim proslavljenim kreatorima koji na nov i originalan način interpretiraju originalne uzore, a jedna od tema budućih postova biće svakako i to. Međutim, osim modnih pista, danas su retke prilike u kojima možemo nositi ovakve frizure. Jedna od njih je svako venčanje, gde mašti zaista možemo pustiti na volju. Kako napraviti venčić za kosu nalik ovima sa slika pre-rafaelita možete saznati ako kliknete na link iz prethodnog posta.

No comments:

Post a Comment