Wednesday, May 8, 2013

Cene - zasto su takve kakve su? Da li je to zaista skupo?


Ovo je pitanje sa kojim se cesto susrece vecina nas koji se bavimo proizvodima rucne izrade -unikatima ili malim serijama. 

Hajde prvo da objasnimo kakva je razlika izmedju masovne proizvodnje i proizvoda rucne izrade. Vecina nakita i bizuterije koji se mogu videti u nasim radnjama proizvedeno je serijski, u fabrikama. Radnici u fabrikama rade po fazama, na trakama, proizvodi se sklapaju rucno ili masinski, od gotovih delova koji su takodje napravljeni masinski. Proizvodi su takvi da moraju da zadovolje brzo vreme izrade i da opravdaju novac ulozen u masine koje se kupuju upravo da bi se postigle velike serije. Na njihovoj promociji dalje rade profesionalne reklamne agencije, unajmljuju se profesionalni fotografi, manekeni, placaju reklamni prostori u modnim casopisima, itd. To sve utice na njihovu cenu. Takodje,  kada je takav nakit izlozen u radnjama na njihovu dalje cenu utice i cena koja se placa za prostor, radnike, komunalije, itd. Svedoci smo da su cak I ovakvi proizvodi dostigli astronomske cene, nekad opravdano, ali najcesce potpuno neopravdano. S obzirom na kolicinu komada proizvedenih na ovaj nacin, odnos ulozenog novca, cene proizvoda i dobiti je nesrazmerno veliki u korist proizvodjaca. 

Za razliku od masovne proizvonje, proizvodi rucne izrade se prave na potpuno drugaciji nacin. Dizajner najcesce sve obavlja sam, od pocetne ideje, skica, probnih uzoraka, do konacnog proizvoda. Svaki deo, svaki pojedini element se najcesce proizvodi rucno: ako se mindjusica sastoji od stilizovanih cvetica, ti cvetici nisu kupovni vec se i oni rucno prave. Za nastanak ovakvih proizvoda cesto su potrebni sati, ponekad i dani. U tom slucaju govorimo o proizvodima koji spadaju u kategoriju visoke mode, tzv. Haute Couture. Masovni proizvodjaci reporomaterijal kupuju na veliko, po veleprodajnim cenama. Ovi drugi ga kupuju na komad ili na grame ili na pakovanje, po znacajno vecim cenama. Cak i kada zavrsi izradu ovakog predmeta, rad dizajnera se tu ne zavrsava. Na protiv, tek pocinje. Kako to sve izgleda mozda je najbolje da objasnim na sopstvenom primeru, a verujem da je to slucaj sa vecinom mojih kolega.

 Evo, na primer, na kreiranju, promociji i promociji mojih proizvoda radi tim od 7-10 ljudi…hipoteticki, kasnije cu vam objasniti o cemu je tacno rec. Dakle tu su: sam dizajner, fotograf, graficki dizajner, agent nabavke, agent prodaje, prevodilac, a povremeno su potrebne I sposobnosti I vestine jedne pletilje, vezilje, krojacice, itd.

AGENT NABAVKE obilazi ceo grad u potrazi za odgovarajucim materijalom i repromaterijalom, alatima, itd.

DIZAJNER istrazuje, pravi skice, inspirise se, pravi tzv. Moodboard-ove od slika koje je isekao iz casopisa ili odstampao sa interneta, crta, pravi uzorke, isprobava razne tehnike i konacno pravi gotove komade koji ce biti deo neke nove kolekcije, angazujuci pri tom ( pored talenta I sopstvenog osecaja za lepo ) i mnostvo znanja I vestina koje je stekao tako sto je ( na primer ) zavrsio odgovarajucu skolu ili citav fakultet za tako nesto, platio mnostvo kurseva, satima sedeo za kompjuterom proucavajuci razne tutorijale, kupio raznu strucnu literaturu, knjige, casopise, itd. I to sve kako bi bio u stanju  da na jedinstve I neponovljiv nacin ( cesto I njemu samom ) stvori jedno pravo malo umetnicko delo, koje pri tom ima i upotrebnu vrednost.

Na scenu zatim stupa FOTOGRAF jer se trebaju napraviti slike od kojih ce se osmisliti internet prezentacija  za potrebe online prodaje ( internet prodavnica, blog, facebook strana, itd. ) ili stampana prezentacija za potrebe offline prodaje ( katalozi, brosure, flajeri,itd. ) . Za pocetak treba imati fotoaparat, po mogucstvu kvalitetan, a najbolje profesionalan. Dalje sledi osmisljavanje zanimljive postavke za slikanje kolekcije. Svaki proizvod se slika, najmanje po 10 puta, iz raznih uglova, sa razlicitim osvetljenjem, zumiranjem, kadriranjem, itd. 

Dalje posao preuzima GRAFICKI DIZAJNER. On prvo unosi fotografije na kompjuter, a zatim vrsi selekciju onih najboljih. Nakon toga sledi obrada fotografija, kako bi one bile sto lepse i reprezentativnije: podesava se kontrast, osvetljenje, uklanjaju se dust & scratches, podesava boja, itd. Zatim se dalje pravi neka zanimljiva prezentacija od tih fotografija za svaki pojedinacni proizvod, neki kolaz ili nesto drugo. Svaka fotografija treba da sadrzi zastitni logo. Dakle pre svega ovoga treba da se osmisli I vizuelni identitet, a to takodje radi graficki dizajner. 

Dalje na scenu nastupa PROMOTER! On upload-uje odabrane fotografije na Facebook, Flickr, Tweeter, Blogger, tj. svuda tamo gde ste napravili prezentaciju svojih radova na internetu. Svim tim slikama treba prikljuciti sto vise tagova, kljucnih reci i opisa kako bi ih optimizovali za Search Engines, poput Google-a, tj. kako bi se strane sa vasim proizvodima visoko kotirale I bile po mogucstvu na prvoj starnici nakon pretrazivanja na tom istom Google-u. Promoter dalje ima zadatak da ostavi sto vise linkova ka brendu koji promovise, kontaktira casopise, animira potencijalne kupce preko raznih drustvenih mreza I foruma, pise nove postove, azurira stare, itd. 

Zatim imamo AGENTA PRODAJE – on odreduje cene proizvoda, prati tekuce, narocito sezonske i kalendarske dogadjaje, organizuje razne akcije, pravi popuste odgovarajucim prigodama, organizuje nagradne igre sa poklonima, pravi ponude i kontaktira potencijalne kupce ( offline ), prati prodaju na internetu, prima porudzbine, dodaje nove proizvode, azurira stare, itd.

Posto zivimo u digitalnom dobu gde je potencijalni kupac ceo svet, potrebne su I usluge jednog PREV ODIOCA koji ce taj svet informisati o vasim proizvodima na najcescem internacionalnom jeziku, engleskom. 

Ko je jos ostao PLETILJA, VEZILJA, KROJACICA -  povremeno su nekima od nas potrebne i njihove usluge.
Dakle, kao sto vidite tu ima puno posla i puno ljudi ciji bi se rad, kad bih ih angazovala, morao platiti. A ja ( trenutno ) nisam u stanju da platim NIKOGA od ovih ljudi!! Imam ludu srecu da sve ovo znam sama da radim, na manje ili vise zadovoljavajucem nivou. Kamo srece kada bih mogla da angazujem vrhunske profesionalce za ovako nesto, medjutim, za sada sam ONE-MAN-SHOW, ili tacnije ONE-GIRL-SHOW. Sama nabavljam, istrazujem, crtam, pisem, pravim, fotografisem, graficki dizajniram, prevodim.. Posto imam samo jednu glavu, dve ruke, itd., a dan traje samo 24h za neke od ovih stvari ni ne stizem da se posvetim koliko bi zaista trebalo. To je svakodnevni rad od po najmanje 10 radnih sati, pa ako nemam njih da platim, ipak nekako treba da naplatim svoj rad, zar ne? Da bih sve ovo radial, na kraju krajeva I ja treba da budem sita, cista, obucena, i da mogu da platim sve racune, poreze, dazbine, da nabavim jos materijala, itd. I to nije slucaj samo samnom, vec sa vecinom ljudi koji se bave slicnim stvarima.

Zato se nadam da ce ova prica pomoci svima nama – kupcima da shvate sta tacno dobijaju ( neponovljiv proizvod, koji je samo jedan takav, koji nigde drugde nema da se kupi, iza koga stoje sati, cesto i dani pazljivog i predanog rada ), po kojoj ceni i da ako uporede te cene sa onima u radnjama sa robom masovne proizvodnje, nije ni malo visoka- naprotiv! A nama da omoguci da zivimo od svog rada. Zahvaljujem se svima koji ovako nesto razumeju ili ce tek da raazumeju, koji moje proizvode vole ili ce tek zavoleti, sa kojima sam saradjivala I sa kojima cu tek saradjivati. 

2 comments:

  1. Sjajno!
    Čestitam ti na ovakvom tekstu.
    Na žalost, kod nas kultura kupovanja nije dostigla taj novo, svi možemo videti kolike su cene ručno rađenih komada u inostranstvu.
    Kod nas se sve to potcenjue,i sami kreativci svoje radove potcenjuju, nudeći ih za najnižu moguću cenu, samo da pokriju materijal, da bi mogli i dalje da rade, jer rade iz ljubavi.
    Ne retko, osetila sam da se moj ručni rad i kao poklon potcenjuje, nakon mnogo sati, ili dana truda, umeća i ljubavi utkane u taj rad, ispada da mi je bilo da dam novac na kupovinu poklona serijske proizvodnje. malo toga će se promeniti, svest ljudi se najsporije menja.
    U nadi da će do toga ipak doći, moj topli pozdrav :)

    ReplyDelete
  2. U principu, ljudi zaista ne znaju i nisu upuceni. Zasto je to tako - ne znam.Treba ih edukovati, pa je u tom smislu i ovaj tekst. Danas biti samostalni umetnik je isto sto i voditi mali biznis, biti sam sebi i menadzer i sve ono sto sam nabrojala. Izgleda da su svi nekako skloni da misle da je nama lako, eto radimo ono sto volimo, i to treba da nam je dovoljno. Takodje su skloni da misle i da nesto vredi samo ako je od zlata, pa im najiskrenije nije jasno zasto nesto sto nije od plemenitog metala toliko kosta. Pa eto, taj rad stvara tu dodatnu vrednost. Zato i postoje ti manje skupi metali i kamencici da bi sa njima mogli da se igramo,eksperimentisemo, jer kad kad bi se sa zlatom i srebrom tako igrali krajnji proizvod bi dosegao basnoslovnu vrednost. Isto vazi i za druge tehnike i oblasti stvaralastva.

    ReplyDelete