Sunday, November 11, 2012

Združeni u jednodušnosti, venčani u ljubavi, sjedinjeni u jedno telo:) - Together in unanimity, married in love, united in one body:)


Samo par postova niže, pisala sam o izradi venaca i ukrasa za kićenje svatova koje je za mene predstavljalo veliko zadovoljstvo, samim tim što je zahtev došao od, sada već bračnog para Rajković, koji oboje imaju veoma izražen i definisan smisao za estetiku. Međutim, dok nisam dobila fotografije sa svadbe nisam ni slutila o kakvom se, prelepo osmišljenom događaju radi, tako da sada već mogu da kažem da sam jako srećna što sam i ja, jednim delom, učestvovala u tako nečemu.

Samo venčanje je po mnogo čemu jedinstveno i neobično da smatram da zavređuje da se o celom događaju, kao i o ljudima koji su ga osmislili, napiše nešto malo više:).

Ljudi: Branislav Rajković i Tamara Jojić, sada Rajković - dvoje nestereotipnih, i po mnogo čemu neobičnih ljudi, možda najviše po nekom miru i blaženstvu kojim zrače i kojim pozitivno utiču na ljude oko sebe. Drago mi je da sam imala priliku  da se kroz saradnju družim sa njima, jer su mi, možda i nesvesno, pomogli da otkrijem još poneku stvar o sebi, a oni meni da je nemoguće ljudima poput njih pokazati svoju lošu stranu, koju tako lako pokazujemo jedni drugima jer nemamo dovoljno ni ljubavi ni strpljenja. 

Grad: Mostar - predivan stari grad koji kao da je vekovima stvarao svoju lepotu samo da bi sačekao Tamaru i Branislava da baš tu ovekovece trenutke sa svog venčanja. Stare, kamene zgrade, zidine, kolorit samog grada, kaldrmisane ulice, obnovljeni most, planine i sama priroda u pozadini još vise ističu estetiku celog događaja i stvaraju osećaj bezvremenosti. Ne znam da li zbog prostora, zbog odeće ili zbog nečeg što je u njima samima Tamara i Branislav na ovim slikama izgledaju kao princ i princeza iz nekih davnih vremena, kao iz bajke:).

Svadbena odeća: zamolila sam Branislava da mi kaže kako su došli na ideju o baš ovakvom izgledu i on je to toliko lepo objasnio da smatram da je najbolje da vam samo prenesem njegove originalne reči:


" За наше свадбено рухо, инспирација је херцеговачка, односно српска градска мостарска ношња. Дакле, може се рећи да је то стилизована српска ношња из Херцеговине, односно Мостара. Практично, крој уз неке стилизације, као и мотиви златовеза, преузети су са те ношње, док је умјесто сукна у црвеној, плавој и бијелој боји вуне, коришћена грубља и глатка шантунг свила бисерно бијеле боје. По својим карактеристикама, српска херцеговачка ношња једна је од најстаријих ношњи српског етнолошког простора, па поред осталих садржи и левантинске елементе.


 "Просто, при организацији Вјенчања и свадбе руководили смо се здравим разумом :-) и трудили да све на шта можемо да утичемo има неки смисао, тј. за све се зна "зашто је то тако", односно ништа није одабирано по принципу "ваља се", "тако треба", или "тако сви раде". Ипак, уопште нам превасходни циљ није био да ми ето нешто будемо оригинални и другачији од других, јер је баш такво размишљање данас постало стереотипно. Превасходни циљ био нам је да све то одсликава оно што ми јесмо. Е, у нечему смо исти баш као и сви остали људи, па је то нешто и било као што је иначе, а у неким стварима смо уникатни, и као личности и као пар, па је то само по себи испало оригинално. Читав догађај: људи, одјећа, музика.., тежили смо да буде што вјернија слика нашег живота, прошлости, садашњости, па и будућности, и коначно наше вјечности. Обоје смо били обучени у исти материјал, исте боје, и подједнако накићени, јер је потпуно погрешно схватање да је ту млада посебно битна и да само она треба да је у бијелом. На Вјенчању двоје људи постају једно тијело, па то треба изразити и кроз одјећу. "


Што се тиче вијенаца, и што би теби било значајно: у самом чину Свете тајне брака, чита се и пјева један стих, који се назива "прокимен" и који гласи: "Ставио си им на главе вјенце од драгог камења, живот су тражили од Тебе и Ти си им дао", то је била инспирација да имамо вијенце од "драгог камења" :-). Иначе, као што ти већ помињах, стављање вијенаца на главе младенаца старији је обичај, византијски или чак можда и јеврејски, па се због тог сам овај Чин и назива 'Вјенчање', док је коришћене круни новија руска пракса, у складу с којом се тумачило да је брак крунисање љубави и дотадашњег живота двоје људи. Древна пракса је стављање вјенаца 'од цвијећа', док смо ми ,и ти заједнo с нама, вјероватно први на земаљској кугли који су направили и користили овакве вијенце... :-). "

Svakako treba pomenuti da je ova besprekorno skrojena i sašivena odeća izrađena u 
krojačkom salonu "Erika" iz Bačke Topole, vlasnica Erika Tot. 
https://www.facebook.com/pages/Krojacki-salon-Erika-/305070032875131?fref=ts




Detalji sa svadbene odeće:


Venci i kićenje: pošto sam već pisala o izradi venaca ovde samo prilažem fotografije istih sa venčanja i kako oni izgledaju na mladencima. 


NAPOMENA: Za porucivanje vecih kolicina istih ili slicnih grancica za kicenje svatova
 ( preko 300 komada ) potrebno je javiti se i ugovoriti porudzbinu minimum 2 meseca unapred.
Zahvaljujem se i ovom prilikom Branislavu i Tamari na ustupljenim fotografijama:).

*** Translation in English *** ( I gave my best, please, be kind to me:):


Just a few posts below, I was writing about how I made bridal wreaths and  nuptial adornments for the wedding of Branislav and Tamara Rajkovic from Mostar, Bosnia and Herzegovina, and how much I enjoyed during the whole creative process. This unusual couple has very distinctive taste level and sense of aesthetics. I knew that they planed their wedding very carefully, paying much attention to each detail. But not until I received photos from their wedding I could ever realize how  beautifully they thought the whole event out. So I can say that I am really happy that I was ,too, a part of it.


Being a mix of modern and traditional serbian wedding, this one was unusual in so many ways, that I wanted to say a few words about it, as well as about people who thought it out:).

People: Branislav Rajkovic graduated theology on Orthodox Theological Faculty in Belgrade and is going to be a future cleric, placed in his hometown of  Mostar. Tamara Jojic, now Rajkovic, has MA in Art History from Faculty of Philosophy - University of Belgrade. Both of them are quite unique individuals, warm and kind, and I am glad that I hung a little out with them, while working out to meet their expectations. They were also very attentive and let me express my own ideas and creativity, so I would say this was a good example of cooperation and being open for suggestions from both sides. 

City: Mostar - a beautiful old city that seems like it was creating its own beauty for centuries, only to wait for Tamara and Branislav to perpetuate moments from their weddings right there. Ancient stone buildings, walls, ruins of Blagaj castle, cobbled streets, coloring of the city itself, renewed old bridge, mountains and nature emerging from the background, all of that even more emphasize the aesthetics of whole event and create the feeling of eternity. I don't know wheather it's beacuse of the landscape, their outfits or something that is within themselves, but to me they look like prince and princess from some long passed times, almost like form fairytail:).

Wedding outfit: I was interested and asked Branislav to explain how they came to idea to look exactelly like this, and he put a real effort to provide me with exact and detailed information, that I think it's the best just to quote his own words:

" The inspiration for our wedding outfit comes from Serbian city costume that was typical for the city of Mostar and also from the national costume of Serbs from Herzegovina. We can safely say that this is stylized national costume from Serbs from Herzegovina, or more precisely, from Mostar. Patterns and motifs with golden embroidery has been taken over from that costume and applied in modern way. Instead of woolen cloth in red, blue and white color, we used both coarse and smooth Shantung silk in pearl white color. According to their characteristics, national costume of Serbs from Herzegovina is one of the oldest within the entire Serbian etnological world and besides others it also contains some Levantine elements. 

Simply, in arranging our wedding we just used our common sense and we tried to influence everything we can to have some meaning. We were guided by the idea to make clear why is something exactely the way it is, not by clishes like " everybody else are doing this way" or "should be done that way". Even more, we didn't even tried to be authentic or different from others, because we knew THAT is exactly what is tricky and stereotyped. Our primary goal was to acheive something that reflects who we really are, true ourselves. Well, in some ways we are just like other people, so are some elements of our wedding gowns. On the other hand, we are also unique, both as a couple and as individuals and I guess that's what came out as authenticity. The whole event: people, outfit, music...We strived everything to be as exact as possible, the picture of our life, our past, present, even future, and finaly our eternity. We were both dressed in same fabric, same colors, same adornments, because the comprehension that only the bride is important and that only she should be in white, is complete wrong. On wedding, 
two people become one, and that should be expressed through wedding garments, too. 

As for bridal wreaths and what would be interesting for you: in the act of The sacraments of marriage there is a liturgical verse or scriptural passage, called Prokimenon or Prokimen,  sung or read before the apostolic reading: " You have set upon their heads wreaths of precious stones. They asked life of You, and You gave it to them." That inspired us to have the same wreaths for us. Setting wreaths upon heads of newlyweds is older tradition, byzantine, or even jewish maybe. That's why this act is called Vencanje or Wreathing, literaly translated. What is common today in Serbian Ortodix wedding is Crowning ( setting crown instead of wreath ). That is a newer, Russian practice. It should symbolize that marriage is a crowning of love of two people and their prevous mutual lives. There is even an older, ancient tradition that includes wreaths made from fresh or dried flowers. That makes two of us, and you along with us, probably the first people on Earth who made and used wire wreaths decorated with semiprecous stones and glass beads...:)." 

It is worth mentioning that these perfectly cut and sewn wedding garments have been made in tailor studio "Erika", Backa Topola, Serbia owned by Erika Tot. https://www.facebook.com/pages/Krojacki-salon-Erika-/305070032875131?fref=ts

Bridal wreaths and nuptial adornments: since I was already writing about it, here I only enclose photos from wedding with detailed views of how they looked on Branisalv and Tamara. 

Finaly I want to thank both of them for forwarding me these beautiful photos:)! 










2 comments: